Drago mi je, ja sam Magdalena

Svidelo mi se kada je bila u toku Liebster nagradica što sam o blogerkama saznala dosta nekih simpatičnih stvari. Jer čiji god blog da čitam, nekako napravim (ni iz čega) sliku o toj devojci, pa me je čitanje odgovora baš iznenadilo jer je skroz suprotno od onoga što sam zamišljala! Ovo je trebalo da bude 11 činjenica, na kraju ispade 11 x 11 

1) Levoruka sam (kao i 15% ljudova na planeti) - pišem levom rukom i sve radim levom rukom. Mojoj učiteljici Rusi se to nije dopalo, pa mi je na prvom diktatu dala 4+ (a mislim da su svi drugi dobili petice ). Onda je ona ubrzo otišla u peMziju, a ja nizala petice (in yo' face! ). Takođe, kada sam upoznala pre par i malo više godina jednog dečka, video je da pišem levom rukom i nabrojao mi šta sve ne mogu da koristim: džezvu, gitaru (moraju da se premeste žice), makaze... Ne znam šta još jer sam se zaljubila odmah i tako osta i dan danas, za sve je džezva "kriva". Doduše, drugarica mi je rekla da levoruki brže otegnu papke (baš joj hvala... I don't wanna dieee )...

2) Prvu Cecinu pesmu sam naučila sa 16 godina, kada sam počela da izlazim, jer se kod nas u kući nije slušala ta vrsta muzike. Non-stop je bio uključen 3 kanal na kome je non-stop bio neki spot Bon Jovi-ja i bila sam ludo zaljubljena u njega. Toliko da sam jedan dan uzela korpicu i makaze i kosu koja je bila do guze uredno sekla i slagala u korpicu. Kada me je majka videla i umalo srčku doživela, lepo sam joj objasnila da sam se ošišala "na stepenice" kao "onaj pevač". Sestra je za to vreme sedela ispod stola i plakala.  Nikada nisam mogla da se naviknem na narodnjake i stalno sam morala da se foliram da me "dira u žicu".

Phahahahhaha 

3) Fiat iustitia et pereat mundus (neka bude pravda, pa makar svet propao) je meni omiljena izreka. Nepravdu mrzim najviše na svetu. I surovost. Kada god bi me neko uvredio / povredio, ne bih uzvraćala jer znam kako sam se ružno osećala, pa ne želim da se neko oseća tako zbog mene...

4) Film može da me rasplače samo ako je uginula neka životinjica u njemu, zbog toga mogu 2 dana da plačem. I ne razumem zašto ljudi vređaju jedni druge nazivajući ih : majmune, kozo, magarče, svinjo, ja njih sve obožavam! Naročito majmune.

5) Jako sam probirljiva po pitanju hrane. Za to je verovatno kriva moja majka jer je razmazila mene i sestru. Dok su komšijskoj deci pretili varjačom ako ne pojedu sve iz tanjira, ona je brala cveće i pravila nam "restoran" i molila nas da jedemo. I dan danas se ljudima diže kosa na glavi kad treba da nas ugoste jer ne znaju šta mi (ne) volimo. Ne podnosim mleveno meso, paradajz ne bih pojela ni za kakve pare, cveklu takođe. Ne volim morske plodove. Možda bi lakše bilo da nabrojim šta volim.

6) Srušio mi se svet kad je Đinđić ubijen, shvatila sam da od nas nikada neće biti ništa. Ali ipak ne mogu da zamislim sebe da živim bilo gde drugo sem ovde, jer bi me verovatno ubila nostalgija i nikakve pare to ne bi mogle da nadomeste.

7) Kada god dobijem neki lep komentar od neke od vas, počnem da skakućem i igram po sobi i baš se postidim, uvek. Najiskrenije. Kada sam dobila paket od Di i Cake, bukvalno sam nekoliko sati igrala od sreće. Najozbiljnije. 

8) Vrlo loše se orijentišem. Radila sam neki test u kome se ocenjuju različite stvari, između ostalog i orijentacija u prostoru i dobila sam 2-. Za razliku od npr. numeričkih i verbalnih sposobnosti, za ovo sam totalni duduk. Znači da sam izgubljena kao pače u magli. Često kada idem nekim dobro poznatim putem sama, desi mi se da ugledam nešto što nisam ranije primetila i onda mi se učini da nikada tuda nisam prošla i prestravim se da sam se izgubila i da se nikada neću vratiti kući i da će me neki zli ljudi ukrasti.

9) Plašim se slepih miševa kao đavo od krsta. Boleo me je želudac dok sam gledala ove fotografije, čak se i uplašim kada vidim nacrtane slepaće. Odvratni su mi i to je jedino što baca senku na moju ljubav prema lepom vremenu, oni se aktiviraju i tako lete svuda i kojekuda i plaše me, zlobnici. Rade mi to u inat, sigurna sam. Mislim, žao mi je, ipak su oni živa bića i možda su dobri u duši, ali ja ih ne volim uopšte! 

10) Obožavam tetovaže i pirsinge, ali ne ništa ekstremno, sve preko "uobičajenog" mi je malo scary. Smatram da je tetoviranje umetnost...

Osim ukoliko se radi o nečemu ovakvom:

11) Iz svega ovoga ste mogle da zaključite da sam neka peča i plašljivica... Pa i nisam baš. Pre par godina sam prisustvovala seciranju leševa na Institutu za sudsku medicinu i bilo mi je jako zanimljivo. Zanimljiv mi je bio miris formalina, posle kad god bih osetila da neko ima sladak parfem, pomislila bih: "You're next!"  Možda zato što ne volim slatke parfeme, ko će ga znati...

Toliko o meni, raspisah se ja, previše! Da li vi zamišljate kakva je devojka čije blogove čitate, pravite li sliku? Da li vas je iznenadilo nešto što ste pročitale?