Kosa: sve moje transformacije + video: moja nega kose

Laptop mi se pokvario do te mere da na njemu mogu samo da gledam fotografije. Upravo to me inspirisalo na ovaj post, jer su transformacije koje sam imala bile brojne. Baš sam komentarisala sa Dijanom, od Barbike do Mortiše iz Addams Family. Kako je prošlo 10 godina od mog prvog farbanja, ovim postom ću proslaviti moju i farbinu  "srebrnu svadbu".

S obzirom da se farbam već 10 godina, iskreno nije da se sećam kakva je moja prirodna boja. Međutim, par puta sam pustila poveći izrastak. To je neka prašnjava svetlobraon, bez trunke sjaja i totalno nedefinisana, uopšte mi se ne dopada.

Ova fotografija je iz perioda kada sam imala 17 godina... Kosa... Hm, neka čokolada boja. Neke tri godine sam se farbala u ove tamnije nijanse, a onda...

Na drugoj godini faksa sam rešila da posvetlim kosu, jer sam imala osećaj da me tamna boja nekako proguta... Izvukla sam pramenčiće i dan danas oni koji me se sećaju iz tog perioda tvrde da mi to najlepše stoji. A kako ja nikad ne slušam tuđe sugestije...

Sledi blondie faza koja je trajala neke četiri godine:

Nekih godinu dana sam imala pramenčiće, a onda sledi horor farbanja u "plavo". Pre bi se moglo definisati kao žuto sa primesama narandžaste. Onaj deo koji nije bio tretiran blanšem je primio neku ružnu boju. 

Stvari sam popravila korišćenjem blanša i jakih farbi i dobila sam željenu boju kose. Počela sam i da furam šiške sa strane, čak sam i one ravne jednom osekla. Tj. frizerka koja se malo zanela i htela je "da mi napravi kao njene" (čitaj: šerpa šiške koje počinju od potiljka).

Prelazim u platinaste plavuše i kupujem nadogradnju na klipse. Farbam kosu svakih 15 dana, tj. izrastak jer svaki put kada ga ugledam, doživim blagi nervni slomčić. 

Ovaj "pepeljasti" izlet, nastao usled nerviranja zbog izrastka, je trajao kratko... Na fotografiji mi kosa dosta dobro izgleda, ali uživo je bilo kao one posne čarape "boja noge" koje babe nose. Jaaako ružno je izgledalo, Stradale su i ekstenzije, koje su dobile tu neku boju buđi. I dalje furam šiškice koje sam sama povremeno kasapila. Čak sam jednom pred izlazak u grad krenula da ih skraćujem, ali su me je društvo na pola prekinulo, pa sam tako samo istrčala iz kuće sa poluskraćenim šiškama.

Ovo je iz perioda kada sam vozila traktorče, a sada samo mlatim praznu slamu. Leta Gospodnjeg 2012. se vraćam delimičnoj blondie kosi, frizerka mi je odradila ombre. Bilo je fino prvih mesec i po dana, ali je dosadilo, a i...

Usledio je period koji je bio previše stresan za mene... Prefarbala sam se u tamno (u takvim životnim fazama uvek kosa strada). Pošto sam na krajevima imala blanš, tu mi je kosa postala ZELENA. To sam uspela da regulišem pomoću kečapa. Da. I deluje. Kada ste očajni, pristajete i  na stavljanje dodataka koji idu u pljeskavicu na glavu.

Pola godine nakon toga, kosa i dalje nije u dobrom stanju, znatno sam je skratila, jer su krajevi bili uništeni. I mnogo je tamna, a krajevi su mnogo jače primali boju nego ostatak kose.

Situacija se vremenom popravlja, boja je čokoladna braon. Klasika već, nadogradnja opet strada. Nosila sam je jednom, do dva puta i sada stoji i ne služi ničemu.

Pre nekih godinu i po dana sam uradila ombre. Vrlo sam zadovoljna, pre nekoliko meseci sam ponovila postupak, tako da je frizerka malo "popela" svetle krajeve. Trenutno samo farbam izrastak na nekih mesec, mesec i po dana. Razmišljala sam da odem malo na pepeljastu stranu, ali ipak mislim da sam svojoj kosi priredila više nego dovoljno promašaja i užasa, pa je možda vreme malo da se smirim. Za sada će ostati ovakva. A do kada... Samo Bog zna.

Inače, moja pusta želja još od petog osnovne je ljubičasta kosa, sa undercut-om, ali zbog posla nikada sebi tu želju neću moći da ispunim.

Kako negujem kosu, možete pogledati u videu na mom Youtube kanalu: